Kneževina Monako za turiste sa dubljim džepom

Kneževina Monako je pravi kockarski raj, mesto za bogate turiste, hedoniste i svetski džet-set.

Pitanje je da li je u četiri najkraća opisa stala definicija poreskog raja Kneževine Monako sa 30.000 i njene prestonice Monte Karla sa 15.000 stanovnika.

Dok se ovaj grad i ova mala država ne vide i dožive svojim očima, teško je da može da se nađe neka reč više. Već 700 godina Monakom vlada dinastija Grimaldi, aktuelni suveren princ Albert veoma dobro nastavlja da gradi kult svojih predaka, a sve ovo je poseban magnet i za turiste. Istina, samo za one sa dubljim džepom kojima je obično prva destinacija Kazino "Rojal" i besomučno trošenje para na sitnijem ili krupnijem kockanju.

Odrednica "dublji džep" ne mora da bude i bukvalna. Pola u šali, najviše u zbilji u Monte Karlu će vam reći da ste veoma drag gost ako imate i kreditnu karticu zlatne, ili možda čak crne boje. Tada i oni znaju da ste na pravom mestu...

I tenis i automobilske trke

Kockarski raj je i turistički raj. Jer, turisti ovde dolaze tokom cele godine, najčešće zbog teniskog turnira ili trke Formule 1. Hotelska ponuda je dobra, teško je naći hotel od četiri zvezdice. Jednostavno, standard za ovaj grad su hoteli sa pet i više zvezdica. Noćenje sa doručkom je najmanje 150 evra. Ona skuplja množe se i s deset ili dvadeset.

Kada smo već kod kultova... Kult pokojne princeze Grejs od Monaka (nekadašnje američke glumice Grejs Keli), supruge princa Renijea, koja je nastradala u saobraćajnoj nesreći 1982. godine u 52. godini života, prisutan je skoro na svakom koraku u Monaku i Monte Karlu.

U rozarijumu koji je zasađen u njenu čast nalazi se više od 100 vrsta ruža sa svih meridijana. Za rubriku "verovali ili ne" je utisak o tome da ceo grad miriše na lavandu ili ruzmarin, jer su na svakom ćošku zasađene ove biljke koje su samo dodatni ukras prelepih velikih ili manjih parkova.

Hedonizam podrazumeva, osim punog džepa, i pun stomak. Najesti se i napiti se u Monte Karlu za male pare je možda i moguće, ali samo u jedinom "Mekdonalds" restoranu u sklupu jednog od tržnih centara. Decenijama su se branili u kneževini od ove "moderne pošasti" ali nisu uspeli da se odbrane... Ipak, bogati gosti vole večere uz morske specijalitete i dobra vina. Takva jedna večera ne može da se organizuje bez najmanje 500 evra!

Biser Azurne obale, mali evropski raj i državica po svemu posebna ipak sedam vekova odoleva po principu: dođi, vidi i idi! Oni koji su se odlučili da kupe stan u nekom od brojnih solitera, to zadovoljstvo plaćaju od pola miliona do nekoliko miliona evra. (Izvor: Novosti)